Ljubinka u belom

Juce, u Nedelju, opaka ekipa (Toma, Pedja, Jera, Hamzo i ja) smo krenuli u Gornjak u napad na Ljubinku dok je u belom (psiholozi bi rekli svasta na ovu temu a kad bi znali sta smo zaista radili ostali bi bez texta

Standardno klopa u Petrovcu, i dalje do 4 lule. Jedina razlika od rutine je da mi je kod 4 lule bilo hladno umesto vrucina

Dolazimo do pod smer. Pedja, Toma (pod temperaturom) i ja krecemo u desnu varijantu a Jera i Hamzo u levu. Kod nas Pedja hrabro vodi prvi cugic, ja probam drugi, stignem do pred kraj i dalje nisam mogao pa prepustam Pedji i to. Jera vodi prva 2 cugica kod njih, izgledao je malo strasno ali je preziveo

Druga dva cugica ja vodim i moram priznati da mi nije bilo svejedno jer nisam bas navikao da penjem opremljen ko robokap no vezba cini cuda
Kod njih Hamzo vodi treci cugic prilicno rutinski a Jera cetvrti, jako graciozno (svaka cast Jero) sa sve onim "YES" i podignutom pesnicom kad je prosao detalj

Silazimo niz Izgubljenu burgiju pa niz sipar, do kola pa u zlatnik (ili dukat nikako da zapamtim kako se zove) na corbu i flasiranu srecu (citaj pivo).

Do beograda su svi spavali pa cak i ja pomalo dok me Pedja nije probudio da mi kaze da ako pocnem da kljucam da se zamenimi (nisam kljucao, spustio sam glavu na volan da ne pada

Posle sam bio na super zurci ali to je neka sasvim druga prica

eto toliko
Pera

P.S.
Zakljucak sa ove akcije je da iako u Srbiji nema visokih planina, snega za penjanje, a leda jos manje, ovakve smeri (relativno lagane i bezbedne) pruzaju super zanimaciju kad vec nemamo sta pametnije da radimo