Utisci sa zimskog tečaja :)

Zimski Alpinistički Tečaj
Durmitor, 08.03. – 15.03.2014.

Još jedan zismki alpinistički tečaj u organizaciji AOB-a je uspešno završen. Četa mala ali odabrana u sastavu od 15 tečajaca je i ove govine okusila deo alpinističkog sveta. Zahvaljujući našem domaćinu čika Savi i dragim nam insturktorima Peđi, Stevi, Vasi i Damiru, kao i Ivanu Lakoviću članu Gorske Službe Spašavanja Crne Gore,  čitav tečaj je prošao u ugodnoj atmosferi.  Mnogo je novih veština naučeno, nova prijateljstva su sklopljena a u svima je probuđena želja za daljim napredovanje i novim usponima.
A kako je izgledao sam tečaj, čitajte u sledećim redovima.

U subotu 08.03. se stiglo u maleno selo Virak nadomak Žabljaka a u samom podnožju Durmitora. U kući nas je dočekao nasmejan domaćin koji je na vreme založio „Smederevac“ i samim tim pružio zaista toplu dobrodošlicu. Malo po malo svi tečajci su stizali i nakon smeštanja u sobe održano je prvo predavanje.

Gospodin Ivan Laković, istaknuti član GSS-a Crne Gore i alpinista sa dugogodišnjim iskustvom, je održao uvodno predavanje o istoriju alpinizma. Potkrepljen velikom količinom informacija sve vreme je držao pažnju na najvišem nivou...
Sledećeg dana sa prvim petlovima se krenulo u planinu. Puni entuzijazma nikome od nas nije palo teško rano ustajanje. Prvu put neki od budućih alpinista su se susreli sa derezama i cepinima pa se taj dan dosta vežbalo. Uzbrdo, nizbrdo više puta a na kraju dana smo jedan po jedan su polako „abzajlovali“ niz padinu i prilično umorni vraćali kući. Uveče je Ivan Laković ponovo održao predavanje o lavinama. Nesebično deleći svoje iskustvo dočarao nam je kako izbeći i kako se spasiti ukoliko dođe do lavine. A nakon toga Steva nam je pokazivao kako se vezuju čvorovi. Bilo je tu i odlično vezanih čvorova ali i onih čija se upotreba još uvek ne zna jer se nikada više zavezati neće (Blajin čvor)   

Trećeg dana našeg tečaja ponovo se ranom zorom  krenula u „brda“. Teoretsko predavanje koje smo imali o lavinama trebalo je i u praksi primeniti - lavinski testovi su rađeni. A šta raditi ako krenemo da padamo? Učili smo kako da se zaustavimo cepinom i kako da se samospasemo penjući se uz uže uz pomoć para čvorova i par prusika. Ovog puta predavanje o logistici nam je držao Steva koji je predočio važnost i prednosti dobrog planiranja koje su bitne za bezbedan uspon. Nije se libio ni da podeli neke od njegovih „loših“ iskustava kako bi mogli da naučimo na tuđim greškama.

Naredni dan je bio jako zanimljiv. Prvo se učilo pravljenje „sidrišta“ i „štandova“ a nakon toga se vežbalo penjanje u  „navezi“. Bilo je tu 6 „muških“ i ponos i dika ovog tečaja jedna „ženska“ naveza. Ponekad na putu do vrha postoje prepreke. Jedna od njih je „snežna streha“. Najbolji način da se ona savlada je uz pesmu „Radim u rudniku i život mi nije lak“ i uz prokopavanje iste koje ponekad može trajati satima. Na sreću ovogodišnjih tečajaca streha je bila tanja pa se taj posao jako brzo završio. Pošto smo među nam imali i doktora Danila i dobrovoljce predavanje o prvoj pomoći je održano na visokom nivou.

Peti dan smo penjali svoj prvi alpinistički smer. U navezama popeli smo 5 „cugova“ i uspešno se domogli vrha. Iako u blizini nismo imali glečere to nas nije sprečilo da simuliramo propadanje u glečerske pukotine i vežbamo spasavanje iz iste. A pošto smo na vrhu treba se i spustiti sa njega. U slučajevima nužde i sneg može da posluži kao „sidrište“ tako da je i to bila jos jedna veština koju smo demonstrirali. Kada smo stigli u kuću sačekalo nas je iznenađenje. Naš domaćin nam je poslao par plehova pite sa zeljem i kanticu kiselog kupusa. Jedan od budićih alpinista, naš kolega Leonid napravio lonac kuvanog vina. Uz vino, pitu i kiseo kupus Peđa je držao predavnje o bivakovanju u planini i važnosti dobre ishrane i treninga.

Ovaj put su nas pustili da se naspavamo. Pitate se zašto? Uskoro će vam biti jasnije. Pre polaska u planinu Peđa je demonstrirao kako evakuisati povređenog penjača sa planine. Uz dvojicu izabranih „dobrovoljaca“, Nikolu i Vanju, ova vežba je prošla u jako dobrom raspoloženju.  U planinu se krenulo sa punom opremom. Pored cepina, dereza, pojaseva i druge tehničke opreme sa sobom smo nosili i vreće jer smo  noć proveli u „vučijim jamama“  u snegu. Bez obzira na hladnoću svi smo junački pregurali  noć.

Poslednji dan je bio rezervisan za završni uspon. Iako već vidno umorni svi smo krenuli  na uspon. Zbog vremenskih uslova u poslednjem trenutku je promenjen smer što dosta govori o samim insturktorima koji i pored ogormnog iskustva ne srljaju u potencijalnu opasnost i kojima je najbitnija bezbednost kako naša i tako njihova. Uveče smo se okrepili uz pršut i pasulj koji nam je spremila Sonja.  Među nama je bio i instrukrtora speleologije Voja koji je na jako zanimljiv način održao predavanje o nastanku planina...

Uz sve korisne veštine koje će bavljenje aplinizmom učiniti bezbednijim i lepšim slobodno vreme se provodilo uz muziku, smeh, gledanje penjačkih filmova kao i uz zanimljive priče sa raznoraznih alpinstičkih ekspedicija na kojim se učestvovalo.

Nadamo se da će i narednih godina još mnogo zaljubljenika u planinu završiti ovaj kurs i samim tim obogatiti naše udruženje.

Do tada ostajte mi zdravo i uz brdo brzi!

Učesnici:
1. Ružica Bilibajkić
2. Maja Živojinović
3. Žarko Lakić
4. Bojan Đokić
5. Radonja Srdanović
6. Bojan Đokić
7. Vojkan Gajović
8. Vanja Ćirić
9. Vuk Rokvić
10. Aleksandar Bukva
11. Tomasz Pezold
12. Željko Đokić
13. Nenad Petrović
14. Nikola Sretenović
15. Леонид Мерзляков

Predavači:
1. Predrag Zagorac
2. Stevan Obradović
3. Vaso Stokić
4. Damir Lukšić
5. Ivan Laković

Bravo Majo, baš je lep tekst!