Gornjak - 03.07.2016. - It's all in your head

Učesnici: Nikola Kljukovnica
Ispenjani smerovi: Greben Krsa (III/I-II), Manjinov (III+)

Opis akcije:
U subotu uvece saznajem da su neke "drustvene aktivnosti" u nedelju odlozene za popodne.
Vec je kasno da krenem da trazim neko drustvo prepodnevnu akciju. Oko 6 ujutro otvaram oci u
krevetu, a onaj onaj mali djavolak sto sedi na jednom ramenu i usadjuje ideje dobaci: Secas se da si
razmisljao da jednom soliras Manjinov ?  Nisam bas siguran da sam o tome razmisljao, ali
vise nisam siguran ni da nisam. Objasnim bunovnoj lepsoj polovini gde krecem i u 8h sam
kod cesme 4 lule.

Lepo jutro, ali vec postaje toplo. Krecem prvo u "Greben Krsa". Nije neka tezina.
Meh za vodu zaboravio kod kuce, pa moram povremeno da zastanem da pijem vode. Gnjavaza je vaditi
flasu svaki put iz ranca. Na jednom od skokica pomerim labav  kamen i instiktivno ga zadrzim podlakticom
da "ne padne onom ispod na glavu". Heh - Nema drugog penjaca. It's all in your head. 45 minuta od stuba
dalekovoda  do kule na Glavici.  Vadim uze i pojas da abzajulujem niz Kudelinovu. Huh.. Iako mi i je teren
i sidriste dobro poznato, proveravam sve 3-4 puta pre nego sto se otisnem niz uze. Prvi put se osetim
nelagodno jer nema zive duze u blizini. Ne bih zeleo da nekom kvarim vikend, a i ohladice se ona jagnjetina
dok me skinu Prolazi sve rutinski. Cak  se i uze lako izvlaci, a desavalo se ranije da se zaglavi.

Eto me caskom vec dole do cesme. Sretnem tu Dušana sa kucetom. Popricamo malo, pita gde je ostatak
ekipe i objasnim da sam dosao sam. "Ali, i u sumu kad krenes po drva, povedes nekog, kako se penjes sam?"
Dodjoh do Manjinovog. Teren mi je dobro poznat,  peo sam ga jednom u penjacicama, jednom u patikama,
i jednom po kisi, red je bio i solo. Poneh i penjacice za svaki slucaj, ali nisam ih koristio. Onaj djavolak je
skakao na ramenu i vikao "Brze, brze", ali se smirio kad sam predlozio da ga ostavim na steni pa da sam
smisli kako ce da sidje. 26 minuta opreznog, ali lepog penjuckanja do vrha.

Inace - staza kroz sumu kojom se silazi iz Manjinovog zavrsava siparom koji vodi do ivice stene. Sa
tog mesta se obicno abzajluje da se ne bi neko okliznuo niz one oborene ploce u silasku do puta.
Mrzelo me je da  razmotavam uze pa sam odatle nastavio dalje pesice nizbrdo kroz sumu
paralelno sa ivicom stene. Na moje iznenadjenje, sasvim je prohodno i za 5 min se sidje do puta bez
potrebe za abzajlom i otpenjavanjem. Malo osvezenja na cesmi, pozdravih Dušana i u 12 krenuh nazad.

Secam se kad sam prvi put vodio neki od onih 5+ smerova u bloku ispod puta. Jezivo, a popeo sam ga
par minuta ranije na top bez problema. Secam se kada sam tu nedelju zastao sam ispred 2. cuga
Manjinovog i nisam imao sumnju. Sve je to u glavi.. I glavu treba vezbati kao i ruke i noge.

Cinjenica je da je solo penjanje drasticno brze. To samo znaci da treba treba mnogo vezbati
postavljanje osiguranja i rad na standovima. Cinjenica je da dogovaranje o odlasku na penjanje
uvek traje, ali i da se svaki put postigne kompromis. Cinjenica je da je ponekad lepo da uzivas sam u steni,
ali i da je lepo kad imas nekog pored sebe.

Puf! Pojavi se opet onaj djavolak na ramenu.
- A, secas li se onog smera Nosorog 4b u Paklenici. Cvrsta stena, bio si vec tamo, zar ne ?
- Seecam se.....



Izveštaj sastavio: Nikola Kljukovnica
U Beogradu
04.07.2016.